VREME DECE UBICA -
VREME ZA ZAMENU IZVITOPERENIH PEDAGOŠKIH KONCEPTA
Pogibija čete đaka u jednom danu
Kakvo je ovo doba gde se po školama pucnji čuju, gde učenici učenike usmrćuju i pritom ni nastavnike ne štede? Do skora se smatralo da se tako nešto ne događa drugde osim u jednoj dalekoj zemlji s one strane „Velike bare“. Na žalost pokazalo se da je to bilo netačno, jer je 3. maja 2023. u beogradskoj elitnoj školi „Vladislav Ribnikar“ otvorena vatra na grupu đaka, na domara i njihovu nastavnicu. Užas ovog čina mogao bi se porediti sa streljanjem učenika kragujevačke gimnazije 6. oktobra 1941. U oba slučaja radilo se o masovnom ubistvu s predumišljajem. Razlika je jedino u tome što je počinilac kragujevačkog pokolja bio strani zavojevač koji, u ratno doba, nije prezao ni od toga da uzima gimnazijalce za taoce pa da ih ubija radi odmazde, dok je vinovnik stradanja beogradskih đaka bio trinaestogodišnjak koji rat nije upoznao. Sta više, ubica nije bio neprijatelj već njihov školski drug.
Radi se neosporno o detetu sa natprosečnom inteligencijom i uračunljivošću umno zrele ličnosti. To potvrđuju i njegovi prvi iskazi posle hapšenja. Dečak je pomno pripremao svoje nedelo. Imao je spisak dece koje je hteo da ubije i znao je da mora da stupi u akciju pre svog četrnaestog rođendana jer dotle, po zakonu, ne bi mogao da krivično odgovara.[1] Stoga se on, posle izvršenog zločina, mirno predao vlastima. Bez trunke kajanja ili griže savesti priznao je svoje nedelo i jedino što ga u vezi sa počinjenim krvoprolićem zanima jeste kad će biti pušten kući![2] I dok se javnost pita kako se dete iz jedne dobrostojeće prestoničke porodice moglo da preobrazi u bezosećajno čudovište zbog čijeg je čina i stabilnost vlade dovedena u pitanje, dečko-ubica dobija bezbrojne pohvale preko društvenih medija![3] Ima nečeg trulog...
To je već odavno postalo jasno. Usled (prisilnog?) povođenja za zapadnim, bolje reći američkim neoliberalnim pedagoškim uzorima, čitave generacije mladih ljudi su posredstvom prozapadne evropske (lažne) levice širom sveta odgajane u skladu sa njihovim, najblaže rečeno, problematičnim ideološkim shvatanjima.[4] A ova im je, posredstvom takođe i evropskih institucija, bukvalno nametnula jedan u suštini naopak odnos prema klasičnim moralnim vrednostima.[5] Rušeni su autoriteti koji su trebali da obrazuju mlađe naraštaje, razorena je disciplina, deci su data neograničena prava. No, istovrmeno im je umrtvljena svest o sopstvenim obavezama kako prema društvu tako i prema sebi samima. Samopregor i spremnost za suočavanje sa iskušenjima više se ne smatraju vrlinama. Znanje i razumevanje uzročno-posledičnih odnosa zamenjeni su „senzibilizacijom“ tj. podsvesnim reagovanjem na spoljne - većinom iracionalne – nadražaje, a socijalnim medijima sa njihovim programima mentalnog zaglupljivanja mladih između ostalog sa propagiranjem nasilja i pornografije data je neograničena sloboda. Kuda sve to vodi pokazala je i drama koja se dogodila u beogradskoj školi „Vladislav Ribnikar“. Da bude gore, svega jedan dan kasnije pobijena je grupa mladih ljudi u okolini Mladenovca. Šta više u tri škole u Srbiji i jednoj u Bosni i Hercegovini dogodili su se incidenti čiji su počinioci bili opet učenici.[6] Za njih se tvrdi da su bili neposredno podstaknuti učeničkim krvoprolićem u glavnom gradu Srbije![7]
U ovakvoj situaciji vlasti su bile primorane da ispolje odlučnost. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić požurio se da najavi da će ne samo pooštriti mere bezbednosti po školama već i zatražiti ponovo uvođenje smrtne kazne.[8] Nema sumnje da je ova ubrzana populistička reakcija bila je uslovljena potrebom da se umiri javnost u kojoj je ključalo nezadovoljstvo zbog porasta učeničkog nasilja protiv kojeg vlasti nisu preduzimale potrebne protivmere. S druge strane Vučiću je očevidno bilo jasno da opozicija neče oklevati da iskoristi ovu priliku kako bi ga zbacila.[9] Zaista, neposredno posle svih ovih tragičnih događaja, i leve i desne političke snage izvele su svoje pristalice na ulicu. Pritom su se iz njihovih redova čuli ne samo zahtevi za smenu vladajuće garniture već i poziv na ubistvo predsednika države.[10]
Pogodak u Vučićev režim
Sudeći po svemu, meci ispaljeni u Beogradu su premašili svoje prvobitne ciljeve jer su pogodili ne samo grupu učenika već i sam režim. Zaista, vlada predsednika Vučića nikada nije bila ugroženija niti bliža padu. Krajnje ishitren način na koji je sazvan - i 26. maja 2023. održan - „veličanstveni“ miting „Srbija nade“ jasno je pokazao da u njoj postoji strah da bi otpor opozicije mogao da dobije ako ne direktnu, onda svakako indirektnu podršku određenih zapadnih činilaca kojima je Vučićev režim trn u oku zbog bliskosti sa Putinovom Rusijom.[11] Stoga nije isključeno da je pokolj učenika u Beogradu pružio Zapadu zgodnu priliku da rasprostre političku krizu u Srbiji koja bi uklonila Vučića u korist jedne prozapadne garniture. Tome je išao na ruku članak Roberta F. Vorta (Robert F. Worth) u uglednom američkom nedeljniku „Njujork Tajms Magazinu“ koji je razotkrio svetskoj javnosti da Vučić ne samo zastupa etnički šovinizam i demagogiju poput „svoga saveznika Putina“, već i da održava veze sa organizovanim kriminalom „čime podriva evropski projekt iznutra“.[12] Vučić je očevidno shvatio poruku, jer je ona došla preko stranica jednog od najuglednijih američkih glasila, inače bliskog američkom demokratskom establišmentu. A kako je taj članak bio objavljen upravo na dan učeničkog masakra u beogradskoj školi „Vladislav Ribnikar“, Vučić nije mogao da veruje da se radi o pukoj slučajnosti.[13] Uostalom, i protesti opozicije koji su neposredno usledili imaju, po njemu, sve odlike famoznih „obojenih revolucija“.[14] U medijima već su provejavala poređenja protesta „Srbija protiv nasilja“ sa onima na kijevskom trgu Majdan iz 2013/14. godine,[15] a koji su doveli do rušenja tadašnjeg proruskog ukrajinskog režima Viktora Janukoviča…
Istovremeno je došlo do novog zaoštravanja u odnosima između Beograda i Prištine usled pokušaja kosovskih vlasti da se silom postave albanski gradonačelnici u srpskim opštinama na severu Kosova. Time je Vučićev ugled kao branioca države stavljen na probu. Srpska (proruska) nacionalistička desnica već odavno osuđuje njegovu politiku prema Kosovu i naziva je „izdajničkom“[16]. U takvoj situaciji, Vučiću je jedino ostalo da kupuje vreme i ponavlja spremnost za pregovore posredstvom evropskih činilaca. To mu se očevidno isplatilo, jer je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil (Christopher Hill) izjavio da SAD zapravo „imaju problem“ sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, a ne sa Srbijom koja je „konstruktivan i sve bolji partner“ i sa kojom su veoma zainteresovane da unapređuju odnose![17] Hil je rekao „sa Srbijom“, a ne sa Vučićem…
No, Vučiću ubrzo stiže novo američko upozorenje: njegov bliski saradnik i direktor srpske obaveštajne službe (BIA) Aleksandar Vulin pao je pod udar sankcija američkog ministarstva finansija zbog „koruptivnog poslovanja koje su olakšale širenje ruskih malignih aktivnosti na Srbiju i na region“ kao i zbog upletenosti u međunarodnu trgovinu drogama.[18] Doduše, ambasador Hil pokušao je da ublaži efekat stavljanja Vulina na američku crnu listu kao meru koja pogađa samo jednu ličnost, a ne celu državu. Međutim, formulacija da su odnosi sa Srbijom „dobri“ i da se „poboljšavaju“ ne podrazumevaju izričito saradnju sa režimom na vlasti.[19] Vučić se stoga sve jače priklanja svojim istočnim saveznicima čije su ga „sestrinske“ službe – naravno, tajne – već bile upozorile da Vašington i Brisel rade na tome da ga uklone s vlasti.[20]
Koji lek za gangrenizovani svetski poredak
U međuvremenu, politizacija sukoba između režima i opozicije u vezi sa nasiljem u školama gurnula je u senku problem obrazovanja mladih. Pada u oči da o tome ni posle više meseci od maloletničkog zločina u Beogradu nije pokrenuta nijedna suštinska rasprava o odgovornosti postojećeg obrazovnog sistema za favorizovanje učeničkog nasilja. Niti se time bavi Skupština, niti se pokreću inicijative iz državnih pedagoških ustanova u tom pravcu. Ne čuje se ni glas stručnjaka, a još manje intelektualaca, članova Srpske Akademije Nauka i kulturnih ustanova; a o nevladinim organizacijama koje sebe predstavljaju humanitarnim već i da se ne govori. Doduše, predsednik Vučić je odmah posle pokolja najavio pooštravanje bezbedonosnih mera radi zaštite života đaka. Međutim, teško je verovati da će se obrazovni sistem poboljšati postavljanjem policajaca pored svake škole, kampanjom vraćanja neprijavljenog vatrenog oružja, ili strožim kaznama prema počioniocima. Neosporno, fizička zaštita učenika jeste potrebna; ali hoće li ona opravdati svoju svrhu ako sadašnji dekonstruktivni obrazovni sistem, postavljen na izvitoperenim pedagoškim shvatanjima, ne bude zamenjen jednim humanijim, socijalnijim i konstruktivnijim? Svakako da ne, jer podsticanje neoliberalnog preduzimačkog duha, takmičarskog mentaliteta i digitalne tehnologije na uštrb intelektualnog razvoja dehumanizuje međuljudske odnose. Još je gore, međutim, ako se duh mladih zatruje naopakim shvatanjima o kolektivnim identitetima. Mladi sa konfuznim postmodenističkim shvatanjima o čoveku, društvu, moralu i etici teško će biti u stanju da, kao zreli ljudi, doprinose produbljivanju duhovnog razvoja čovečanstva. Veći su izgledi da će se dogoditi suprotno. A s obzirom da su u XXI veku oživele fundamentalističke verske i ideološke dogme pri čemu se tekovine borbe čovečanstva za socijalnu emancipaciju sistematski, metodično i planski poništavaju, moglo bi se zaključiti da se svet ubrzano vraća ne samo u pretkapitalističko doba već i u srednjovekovno mračnjaštvo.
Kako se tome odupreti? Kako pružiti mladima duhovnu zaštitu koja im je takođe potrebna? Bez sistematskog angažovanja u prilog menjanja odnosa prema životu, etičkim vrednostima i moralnim načelima, to neće biti moguće. A kako svet na mladima ostaje, nužno ih je blagovremeno osposobljavati za ispravljanje zabluda zbog kojih je ljudsko društvo zapalo u intelektualno bespuće. Budući da ni države, ni međunarodne ustanove ne traže alternativu postojećem obrazovnom sistemu, inicijativa za preobražaj vaspitanja i školstva moraće da se pokrene odozdo. Srećom još je moguće da se na društvenim mrežama pokrenu neformalni forumi na kojima se može pokrenuti razgovor o izradi konstruktvnih alternativnih obrazovno-vaspitnih projekata. Polazna tacka bi morala da bude borba protiv potrošačkog mentaliteta, što je savremeno školstvo zanemarilo. Materijalna iskušenja za decu su prevelika, a trud da se ona nauče da im se suprotstave je premali. Ako se tome dodaju i razorni uticaji medija kroz reality-shows[21] i kompjuterske igrame,[22] kroz velicanje i obozavanje estradnih zvezda i njihove prazne slave, kroz nasilje i morbidnost u filmovima strave i užasa, kroz vulgarizovanje intimnih odnosa i podsticanje begstva od stvarnosti uz pomoć droga, onda postaje jasno koliko je hitno da se stane na put daljem upropašćivanju duha narednih generacija.
Da bi se tome stalo na put potrebno je da se u školama prestane sa potiskivanjem predmeta iz oblasti društvenih nauka, umetnosti i kulture iz obrazovanja. U protivnom, preti opasnost od preobražavanja mladih u robote koji će, doduše, znati da opslužuju mašine, ali koji će zbog toga biti intelektualno do te mere unazađeni da će biti nesposobni da se odupru uticaju dehumanizovanih verskih i ideoloških dogmi koje ponovo haraju svetom. S obzirom da se to zna, škola bi, umesto da toleriše takav vid nasrtaja na zdrav razum, morala da mu se odlučno suprotstavi. To bi se moglo postići ukoliko bi se kod mladih sistematski razvijala svest o uzročno-posledičnim odnosima u društvenim procesima, o etičkim i estetskim vrednostima u međuljudskim odnosima, i o neophodnosti da se kolektivističke utopije zasnovane na ideološkom jednoumlju stalno preispituju i podvrgavaju kritici. Školski nastavnik je prvi koji bi morao da to učini. Na njemu je da ih, izmedju ostalog, uputi kako da putem čitanja izmeđju redova, razluče činjenice od propagande, mitove od stvarnosti, istinu od neistine, i interese onih koji direktno ili indirektno utiču na razvoj društva kroz istoriju. Na njemu je i da brani svoje učenike od razornog delovanja određenih sadržaja u medijima, u oglašavanju, na pozornicama ili kroz identitetska udruženja koja ne trpe individualizam i kriminalizuju slobodu mišljenja. Kako je porast nasilja u školama neposredno povezan sa izvitoperenim pedagoškim koncepcijama čiji su najrevnosniji zagovornici prvenstveno levo-liberalne političke snage, onda se postavlja i pitanje njihove odgovornosti za negativne posledice koje one proizvode.
Reći „ne“ ideološkim pritiscima na školstvo
Svim tim ideološki motivisanim pritiscima mora se odlučno kazati „ne“. Ovaj otpor mogao bi biti još efikasniji na medjunarodnom nivou. Time bi se olakšalo traženje zdravih alternativa postojećem razorenom školskom sistemu, i ojacalo postovanje u javnosti za obrazovni sistem i struku. Uostalom, napuštanje neuspelih eksperimenata sa modularnim i radioničarskim konceptima, i vraćanje frontalnoj nastavi, besumnje bi bolje uticali na kvalitet obrazovanja učenika nego što je to sada slučaj. Ovo tim pre što frontalna nastava pomaže detetu da prima podatke, da proverava svoje znanje i da uvežbava da naučeno gradivo usmeno obrazlaže. Ako se svemu tome još doda da je frontalna nastava pogodnija ne samo za razvijanje intelektualne radoznalosti nego i za održavanje discipline, onda bi njena rehabilitacija mogla da bude blagotvorna.
Ne bi se smelo zaboraviti da je za pravilan razvoj mladih nužna komunikacija sa nastavnikom, jer učenje se ne ograničava na učila već uključuje i prenošenje iskustva sa starije na mlađe. Biti uz đake i zauzimati se za njihov društveni i duhovni razvoj podrazumeva i angažovanje nastavnika u borbi protiv svih negativnih uticaja koji mogu da odvedu dete na stranputicu. Upravo zato što mladi imaju potrebu da se poistovećuju sa određenim društvenim zajednicama i da veruju u njihovu misiju oni lako postaju plen svih mogućih „izama“ neprijateljski nastrojenih prema slobodi mišljenja. Kako je savremeni obrazovni sistem potcenio tu opasnost, nužno je da se mladima pravovremeno ukaže da su sve takve tvorevine samo odraz borbe određenih centara moći za vlast i bogaćenje, pa da svako ko im se pridruži postaje svesno ili nesvesno njihov propagator, odnosno agent.
Međutim, u obrazovanju mladih ne treba zanemariti ni cenzurisanje onih sadržaja koji mogu da oštete dečiju psihu. To je posebno važno zbog elektronskih medija koja deca koriste. Te vrste restrikcija manje će naškoditi razvoju deteta nego im davati neogranicenu slobodu (u ime dečjih prava nametnutih spolja) koju će lako da zloupotrebe na štetu sebe i drugih. Na školi je da probudi kod učenika svest o tome da određene firme i finansijsko-političke elite ne prezaju od zabluđivanja neukog sveta kako bi na njihovoj lakovernosti mogli ne samo da zarade već i da drže svet u pokornosti.
No, ne samo nastavno osoblje već i društvo u celini moralo bi da se zauzme za zaštitu mladih od trovanja duha izvitoperenim ideološkim i obrazovnim koncepcijama. Zajedničke inicijative poput peticija, mobilizacije akademskog sveta, bojkotovanja sprovođenja nametnutih antipedagoških dogmi u školskoj nastavi, izrada prikladnih alternativnih elektronskih udžbenika, a u krajnjoj liniji i samizdatska delatnost, verovatno ne bi ostale bez povoljnog učinka.
Nadležne ustanove, kako domaće tako i međunarodne, dobro bi učinile da o tome povedu računa i da svojim autoritetom podupru inicijative koje bi dovele do ozdravljenja obrazovnog sistema, a samim tim i do preobražaja svetskog poretka koji ga je proizveo. Međutim, ako se to ne izmeni, preti opasnost da će naredne generacije biti izložene sve dubljem moralnom, etičkom, intelektualnom i mentalnom izvitoperivanju. Kuda to vodi pokazuju razmere učeničkog nasilja širom sveta.[23] Ubistva učenika u Beogradu i okolini najnovija su u tom nizu, i opominju. A na političarima je da iz te tragedije izvuku pouku i da se, bez obzira na politicku pripadnost, radije posvete suštinskom rešavanju problema izazvanih naopakim zapadnim obrazovanim koncepcijama, umesto pukoj borbi za vlast.
Vladislav Marjanovic
______________________________________
[1] Požurio da ubije jer u julu puni 14 godina i može krivično da odgovara, in: Politika, 6. maj 2023. https://www.politika.rs/scc/clanak/551181/Pozurio-da-ubije-jer-u-julu-puni-14-godina-i-moze-krivicno-da-odgovara
[2] Željka JEVTIĆ, „Stalno pita kad će na slobodu“. Dečak ubica ubeđen da „uskoro izlazi“ i postavlja zastrašujuća pitanja, in: Blic, 9. maj 2023, https://www.blic.rs/vesti/beograd/pucnjava-u-skoli-evo-kako-se-decak-ubica-13-ponasa-u-bolnici/2jyqx1j
[3] „Broj pratilaca na društvenoj mreži TikTok koji izražava podršku dečaku-ubici Kosti Kecmanoviću je čak 21.400, a svih 10 objava zajedno imaju 35.000 lajkova! Profil je, inače, otvoren juče i za jedan dan je uspeo da sakupi ove brojke.“ Videti: Viktor VELIČKOVIĆ, „Drži se, mali Kosta“. Jezivi profil podrške dečaku-ubici na Tik-Toku krije stravične objave i komentare, a ima više od 20.000 pratilaca, in: Zena, 5. maj 2023, https://zena.blic.rs/porodica/profil-podrske-kosti-kecmanovicu-na-tiktoku-ima-vise-od-20000-pratilaca-objave-su/x7q67yj
[4] Prema Aleksandru Lipkovskom, redovnim profesorom Matematičkog fakulteta na Beogradskom Univerzitetu i bivšem predsedniku Nacionalnog prosvetnog saveta, tzv. PEPSI [pedagozi-psiholozi] reformu školstva tražile su i podržavale Evropska Unija, Svetska banka, Međunarodni monetarni fond i Evropska banka za obnovu i razvoj. Odgovornost za njihovo sprovođenje pripisuje Gaši Kneževiću, prvom ministru prosvete posle Petooktobarskog prevrata, i – posebno – njegovoj pomoćnici Tinde Kovač-Cerović. (Videti: O izdajnicima bez fusnota, in: Koreni, 29. septembra 2017, https://www.koreni.rs/o-izdajnicima-bez-fusnota/). Publicista Vladimir Dimitrijević okarakterisao je sadašnji školski sistem u Srbiji „školohaustom“. (Videti: Vladimir DIMITRIJEVIĆ, Školohaust u Srbiji/Kako razaraju naše obrazovanje?, Gornji Milanovac, Lio, 2015, https://www.vladimirdimitrijevic.com/sr-rs/component/search/?searchword=obrazovanje&searchphrase=all&Itemid=112).
[5] „Prvo je došla amerikanizacija, pa evropeizacija i kao pečat svemu Bolonjska deklaracija. To je antipedagoški trougao. On je stvorio sistem zvani školski galimatijas.“ (cf. Lazar MANOJLOVIĆ, Pedagoški trougao kao osnov vaspitanja, in : Republika, br. 568-569, 1. - 31. Mart 2014), http://www.republika.co.rs/568-569/17.html).
[6] Ti su se incidenti dogodili samo jedan dan posle tragedije u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Reč je o beogradskoj školi „Ruđer Bošković“ gde je jedna devojčica nasrnula nožem na svog vršnjaka, zatim o školi „Desanka Maksimović“, takođe u Beogradu, gde je jedan devetogodišnji učenik pravio popis sa imenima svojih drugarica i drugova za koje je smatrao da ih treba ubiti, zatim o školi „Jefimija“ u Obrenovcu, nedaleko od Beograda, gde je jedan dečak, nakon minuta ćutanja zbog tragedije u Beogradu, izvadio plastični pištolj i simulirao ubijanje drugih đaka, i u Bihaću, u Bosni i Hercegovini, gde je jedan stariji tinajdžer objavio na instagramu da će počiniti masakr u svojoj školi. Direktorka osnovne škole „Desanka Maksimović“ se žalila da je „u više škola jutros [4. maja 2023.] došlo do toga da deca pod uticajem jučerašnjeg događaja iz šale počnu simulisati istu stvar. U našoj školi dečak iz trećeg razreda je simulisao pucnjavu, nije bilo nikakvog pištolja i sve je smatrao šalom“ (videti: Četiri incidenta u školama poslije jučerašnjeg masovnog ubistva u Beogradu, in: Al Jazeera, 4. maj 2023., https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2023/5/4/novi-incident-u-beogradu-bivsa-ucenica-povrijedila-nastavnicu-i-ucenika)
[7] Isto. Pozitivne reakcije dece u prilog maloletnog ubice iz beogradske škole “Vladislav Ribnikar” bile su daleko brojnije. Javnost je bila šokirana vestima da se, svega dvadeset četiri časa kasnije, na društvenim mrežama pojavio velika količina poruka kojima se dečak-ubica hvali, da se naziva “carem”, a njegov postupak “mega kill”-om. Samo je ta objava dobila preko 1.500 pozitivnih komentara. (videti : Milorad MILOVANOVIĆ, Šta se to dešava sa našom decom : « Kralj, car, mega kill ». Jezivi snimci dece koja podržavaju dečaka ubicu ostavljaju bez reči roditelje i stručnjake, in : Žena, 4. maj 2023, https://zena.blic.rs/porodica/sta-se-desava-sa-nasom-decom-sokantni-komentari-dece-koja-podrzavaju-decaka-koji-je/sq1y5s1)
[8] Na vanrednoj konferenciji za medije održanoj 5. maja 2023. u Beogradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio: „Da vam kažem, ja sam jutros predložio predsednici vlade da vratimo smrtnu kaznu […] Nekada sam bio protiv smrtne kazne, gorko se kajem što sam imao takav stav.“ (cf. D.N., Vučić: predložio sam vraćanje smrtne kazne, in: Politika, 5. maj 2023, https://www.politika.rs/sr/clanak/550993/Vucic-Predlozio-sam-vracanje-smrtne-kazne).
[9] „Naši zahtevi su deo šireg procesa, […] a to je odlazak Vučića sa vlasti“, izjavio je nardni poslanik koalicije „Zajedno-moramo“ Aleksandar Jovanović-Ćuta i dodao: „U pravu je Vučić, svi ovi zahtevi su deo procesa koji treba da dovede do toga da se Vučić skloni“. (Videti: D.N., Jovanović: cilj protesta je da se skloni Vučić, in : Politika, 14. Jun 2023., https://www.politika.rs/scc/clanak/557578/vucic-cuta-protest-opozicije). Pada u oči da u zahtevima opozicije nema ni spomena o potrebi preispitivanja obrazovnog sistema. Umesto toga traži pre svega da se suzbiju mediji koji su u službi Vučićevog režima, što je, očevidno, u vezi sa borbom za vlast. U tu svrhu traže jače angažovanje od Evropske Unije i SAD i dobijaju neposrednu podršku od Evropske partije Zelenih (na njenom 37. Kongresu održanom u Beču 2.i 3. juna 2023) i evropskih socijaldemokrata. (Videti: Ðorđević: Evropski zeleni podržavaju građane koji se bore za demokratsku Srbiju, in: Danas, 6. juna 2023, https://www.danas.rs/vesti/politika/djordjevic-evropski-zeleni-podrzavaju-gradjane-koji-se-bore-za-demokratsku-srbiju/, i Ko sve iz Evrope podržava proteste Srbija protiv nasilja: socijaldemokrati, zeleni, levičari, in: Danas, 4. jula 2023, https://www.danas.rs/vesti/politika/ko-sve-iz-evrope-podrzava-proteste-srbija-protiv-nasilja/).
[10] „Mi treba da uđemo u Skupštinu, uhvatimo idiota i otkinemo mu glavu“ izjavio je glavni i odgovorni urednik magazina „Tabloid“ Milovan Brkić na protestu „Srbija protiv nasilja“. (Videti: Poziv na ubistvo predsednika Vučića na protestu opozicije: mladi ljudi će morati puškama da rešavaju sudbinu Srbije, in: Politika, 8. Maj 2023, https://www.politika.rs/sr/clanak/551462/Poziv-na-ubistvo-predsednika-Vucica-na-protestu-opozicije-Mladi-ljudi-ce-morati-puskama-da-resavaju-sudbinu-Srbije). Prema „Politici“, Brkić je izneo niz pretnji po život predsednika Vučića (Isto). Zbog ovih izjava, Milovan Brkić je, u julu 2023., bio osuđen na 14 meseci zatvora (Videti: Novinar Milovan Brkić osuđen na 14 meseci zatvora, in: Danas, 11. Jul 2023., https://www.danas.rs/vesti/drustvo/novinar-milovan-brkic-osudjen-na-14-meseci-zatvora/), ali je ubrzo zatim bio pušten u kućni pritvor. (Videti: Brkić pušten u kućni pritvor, potvrdio advokat Damjanović, in: Danas, 13. septembar 2023, https://www.danas.rs/vesti/drustvo/brkic-pusten-u-kucni-pritvor-potvrdio-advokat-damnjanovic/).
[11] Nepoverenje Sjedinjenih Država i Evropske Unije prema Vučićevom režimu se produbilo kada se doznalo da je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin pratio i snimao „edukativni seminar“ ruske opozicije koji je održan od 8. do 11. maja 2021. u beogradskom hotelu „Falkenštajner“. Posle nedelju dana, Vulin je dostavio transkripte sa ovog skupa sekretaru Saveta za bezbednost Ruske Federacije Nikolaju Patruševu, a dve nedelje kasnije (31. maja 2021. je koorganizator seminara ruske opozicije Andrej Pivovarov uhapšen u Sankt-Petersburgu. (Cf. Vojislav MILOVANOVIĆ, Video: Advokat objavio snimak pripadnika MUP-a koji su pratili Ruse u Beogradu, in: Nova.rs, 22. Januar 2022, https://nova.rs/vesti/politika/video-advokat-objavio-snimak-pripadnika-mup-a-koji-su-pratili-ruse-u-beogradu/). Dalje zahlađenje sa Beogradom je usledilo kada se pojavila vest da će Vulin postati direktor srpske obaveštajne službe BIA, tj. Bezbedonosne informativne agencije. Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil (Christopher Hill) upozorio je srpskog ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića da će, zbog toga, saradnja sa BIA biti “duboko zamrznuta”. (Cf. Vulin u BIA je problem za SAD; otkriveno šta je Hil rekao Dačiću, in: Nova.rs, 13. januar 2023, https://nova.rs/vesti/politika/vulin-u-bia-je-problem-za-sad-otkriveno-sta-je-hil-rekao-dacicu/). Kada je Vulin, zajedno sa Dačićem i predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom bez najave otišao na 11. međunarodnu bezbedonosnu konferenciju u Moskvi gde je sa Patruševim razgovarao o “daljem razvoju srpsko-ruskih odnosa”, američki senator Kris Marfi (Chris Murphy) je upozorio Srbiju da je vreme da se priključi sankcijama protiv Rusije, dok je šef evropske diploatije Žozep Borelj (Josep Borrell) napomenuo da je održavanje bliskih odnosa sa Rusijom nekompatibilno sa procesom pridruživanja Evropskoj Uniji I, pritom, posebno ukazao na Srbiju. (Cf. Veljko POPOVIĆ, Analitičari: poseta šefa tajne službe Moskvi ne donosi Srbiji ništa dobro, in: VOA (Voice of America), 25. maj 2023, https://www.glasamerike.net/a/balkan-srbija-evropska-unija-sjedinjene-drzave-sad-amerika-rusija-vulin-konferencija-moskva-poseta/7109212.html).
[12] Robert F. WORTH, The President, The Soccer Hooligans and an Underworld ‘House of Horrors’, in: Tne New York Times Magazine, 3. maj 2023, https://www.nytimes.com/2023/05/03/magazine/aleksandar-vucic-veljko-belivuk-serbia.html
[13] Odlično sam razumeo poruku, znam od koga dolazi! Vučić o tekstu u Njujork Tajmsu: to su bajke, zna se kome smetam I ko odlučuje o tome, in: Republika, 12. maja 2023, https://www.republika.rs/vesti/politika/434348/aleksandar-vucic-tekst-njujork-tajms-novinar-laz. Vučić je napomenuo da je nemoguće doći u „Njujork Tajms“ i „objavite to tek tako“ i dodao: „Naravno da su radili tekst odavde, on je imao svoje razloge i potrebe koji se tiču Rusije i Kosova i Metohije, tako da nisam naročito fasciniran strahom koji su mi uterali u kosti i toga kako ću da se ponašam po pitanju Rusije i Kosova“. (Isto). Vučić je uveren da je „besmisleni tekst u Njujork Tajmsu naručen pre pet meseci“ i da se radi o „lažima“ jer su autor i redakcija hteli da sakriju sopstvenu povezanost sa kriminalnim klanom Veljka Belivuka za koga tvrde da je bio u kontaktu sa srpskom obaveštajnom službom BIA, odn. njim kao šefom države. (Videti: Vučić: Tekst u Njujork Tajmsu je poruka da me CIA gleda i prati, in: Analitika, 8. maj 2023, https://www.portalanalitika.me/clanak/vucic-tekst-u-njujork-tajmsu-je-poruka-da-me-cia-gleda-i-prati). Robert Vort je, braneći se od Vučićevih optužbi za lažne tvrdnje o njegovim vezama sa Belivukovim „klanom“ izjavio da postoje snimci i transkripti sa suđenja Belivuku koji pokazuju da je Belivuk bio u kontaktu sa odgovornim ličnostima iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, ali da dokaze o neposrednim kontaktima između Vučića i Belivuka nema. S druge strane, istakao je da je inicijativa za pisanje ovog članka potekla od njega lično, nakon što je Belivuk bio uhapšen 2021. Smatrao je, kako tvrdi, da se radi o jednoj „vrlo važnoj i interesantnoj priči“ pa je stoga odlučio da dođe na lice mesta i piše o tome. (Videti: Emina KOVAČEVIĆ, Autor teksta Njukork Tajmsa o Vučićevim optužbama: mnogo suludih teorija zavere, in: N1, 11 maj 2023, https://n1info.rs/vesti/autor-teksta-njujork-tajmsa-o-vucicevim-optuzbama-mnogo-suludih-teorija-zavere/). Drugim rečima, Vort je radio akribički i duže vremena na ovom tekstu pa je, stoga, teško verovati da su sve navedene činjenice proizvoljne ili izmišljene. Vort međutim, nije kazao kada je završio tekst i predao ga redakciji, ali je očevidno da je on već ranije bio gotov i da ga je redakcija objavila u jednom momentu koji se činio oportunim za američku politiku prema Srbiji. Dnevni list „Kurir“ smatra da je Vortov članak inicirao Džems Rubin (James Rubin), nekadašnji saradnik američke ministarke spoljnih poslova Medlin Olbrajt (Madeleine Albright), a koji je sada „registrovani lobista tzv. Kosova“. Po tom listu, finansijski plasman članka bio je potpomognut od strane „srpskog tajkuna“ (Dragana Šolaka?). A kako su Vortov tekst odmah preveli i objavili srpski opozicioni listovi „Danas“, „Nova“ i „N1“, Kurir postavlja pitanje da li se tu zaista radi samo o slučajnosti. (Videti: Šta povezuje albanskog lobistu i srpskog tajkuna – mržnja prema Vučiću, in: Kurir, 4. maj 2023, https://www.kurir.rs/vesti/politika/4156074/ovo-je-pozadina-sramnog-teksta-u-njujork-tajmsu). Zanimljivo je da je svega dve nedelje posle objavljivanja Vortovog napisa u „Njujork Tajms Magazinu“ u Vašingtonu održana sednica Odbora za spoljnopolitičke odnose američkog senata. Konstatovano je da je budućnost Zapadnog Balkana „prioritet Bajdenove administracije“ i da SAD moraju da iskoriste ovaj momenat da vide šta će dalje biti sa zemljama na koje Rusija i dalje ima uticaja. Zaključeno je da je izveštaj „Njujork Tajmsa“ o Vučiću „kredibilan“ i da će „SAD raditi sa Srbijom i Kosovom i sa evropskim partnerima da bi se ispunile obaveze iz postignutih sporazuma“. Pritom je ukazano da „neuspeh da se postigne neki napredak [u srpsko-kosovskim odnosima] omogućava Rusiji da remeti strateški put Srbije prema evrointegracijama koje srpski narod jako želi, a mi snažno podržavamo“. (Videti: Senat o Zapadnom Balkanu, pomenut i tekst o Vučiću u Njujork Tajmsu, in: VOA (Voice of America), 18. maj 2023, https://www.glasamerike.net/a/senat-pretres-%C5%A1ole-eskobar/7098636.html).
[14] Vučić: Dobio sam informacije da su protesti u Beogradu „pokušaj obojenih revolucija“, in: Radio Slobodna Evropa, 19. maj 2023, https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-necete-dobiti-nezavisno-kosovo/32419426.html. Sličnu ocenu o protestnim skupovima koji se, neposredno posle masakra u beogradskoj školi, jednom nedeljno održavaju u Beogradu – i, ređe, - takođe i u drugim srpskim gradovima, dali su portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova i ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko. (Videti: Zaharova za RT Balkan: Zapad provocira izbijanje obojene revolucije u Srbiji, in: RT Balkan, 7. jun 2023, https://rt.rs/rusija/35195-rusija-zaharova-srbija-msp-pristina-kim-obojena-revolucija-vlast/ i Bocan-Harčenko: beogradski protesti slični Majdanu, tragedija cinično iskorišćena za udar na vlast, in: Republilka, 12. jun 2023, https://www.republika.rs/svet/svet/442281/aleksandar-bocan-harcenko-protesti-u-beogradu).
[15] U svojoj video-poruci objavljenoj na „Twiteru“, poslanik Vojvođana u Skupštini Srbije Aleksandar Olenik je poručio: „Evo nas u Ukrajini, u Kijevu, na trgu Majdan. Ovde ćemo biti nekoliko dana i odavde vas pozivamo na sutrašnje proteste protiv nasilja u Beogradu. I, samo da znate, ništa nije slučajno.“ (Videti: Olenik sa trga Majdan u Kijevu pozvao na proteste u Beogradu, in: Tanjug, 8. jun 2023, https://www.tanjug.rs/srbija/politika/34886/olenik-sa-trga-majdan-u-kijevu-pozvao-na-proteste-u-beogradu/vest). O poredjenju protestnih skupova u Srbiji sa onima na kijevskom trgu Majdan iz 2014. godine, videti: Sonja GOČANIN, Proveravamo: poređenje protesta u Srbiji sa Majdanom, in : Radio Slobodna Evropa, 5. Jun 2023., https://www.slobodnaevropa.org/a/protesti-srbija-ukrajina-majdan-evromajdan/32445647.html.
[16] „Vučić je najveći izdajnik i albanski lobista u Srbiji, zajednička je izjava svih govornika tribine ‚Protiv izdaje! Za Kosovo i Metohiju u Srbiji‘“ održanoj u Beogradu 1. septembra 2018. (Videti: Srpski intelektualci na prepunoj tribini: Vučić je najveći izdajnik u Srbiji, in: Srbin Info, 1. septembar 2018, https://srbin.info/politika/srpski-intelektualci-na-prepunoj-tribini-vucic-je-najveci-izdajnik-u-srbiji/?lang=lat). Prema Slobodanu Samardžiću, profesoru Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Kosovo i Metohija se od 2008. « predaje na deo, na parče » dok je istoričar Miloš Ković, profesor Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta tvrdio da je plan Vučićevog režima da se na Kosovu i Metohiji najpre izvrši korekcija granica, a zatim bi sledilo priznanje nezavisnosti Kosova i članstvo u Ujedinjenim Nacijama. Svoje izlaganje, Ković je zaključio rečima : « Po mom mišljenju, idemo u najveću izdaju u istoriji srpskog naroda. […] Ovo je neviđeno, to će ostati kao ljaga na našim pokoljenjima ako nešto ne preduzmemo. » (Isto).
[17] Hill: We have a problem with Kurti, Serbia is constructive and increasingly better partner, in: Telegraf, 9. jun 2023, https://www.telegraf.rs/english/3693796-hill-says-there-is-a-problem-with-kurti.
[18] Treasury Sanctions official Linked to Corruption in Serbia, in: US Department of the Treasury, July 11, 2023, https://home.treasury.gov/news/press-releases/jy1606. Ovim sankcijama prethodilo je Vulinovo učešće na 11. Međunarodnoj bezbedonosnoj konferenciji u Moskvi 24. maja 2023. Srpske institucije o tome nisu govorile, a javnost je o tome saznala tek pošto su bile objavljene fotografije učesnika ove konferencije. Ruski mediji su, međutim, izvestili da se Vulin sastao sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolajem Patruševim I da je s njim razgovarao o “daljem razvoju srpsko-ruskih odnosa”. Zanimljivo je da je samo dva dana pre Vulinove posete Moskvi, šef evropske diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell) upozorio da je održavanje bliskih veza sa Rusijom nekompatibilno sa procesom pridruživanja Evropskoj Uniji I da je, pritom, posebno ukazao na Srbiju. (Videti: Veljko POPOVIĆ, Analitičari: Poseta šefa tajne službe Mosvi Srbiji ne donosi ništa dobro, in: Voice of America, 25. maja 2023., https://www.glasamerike.net/a/balkan-srbija-evropska-unija-sjedinjene-drzave-sad-amerika-rusija-vulin-konferencija-moskva-poseta/7109212.html).
[19] Oglasio se ambassador Hil o stavljanju Vulina na crnu listu SAD, in: Danas, 13. jul 2023, https://www.danas.rs/vesti/politika/oglasio-se-ambasador-hil-o-stavljanju-vulina-na-crnu-listu-sad/.
[20] „Iz raznih službi mi dolaze podaci, kažu nam naše sestrinske službe sa Istoka, ovo su pokušaji obojenih revolucija.” (Aleksandar Vučić na mitingu SNS-a tj. Srpske Napredne Stranke u Pančevu 19. maja 2023). (Videti: Vučić: Dobio sam informaciju od naše sestrinske službe sa Istoka da je ovo pokušaj obojene revolicije, in: Novi Dani, 20. maj 2023., https://novidani.com/vucic-dobio-sam-informaciju-od-nase-sestrinske-sluzbe-sa-istoka-da-je-ovo-pokusaj-obojene-revolicije/).
[21] Rasprava o suzbijanju školskog nasilja u Srbiji posle učeničkog masakra u Beogradu svela se skoro isključivo na pitanje emitovanja televizijskih rijaliti programa. Pod pritiskom opozicije, koja nastoji da mu smanji mogućnost manipulacije medijima što bi bilo olakšano ukidanjem nacionalnih frekvencija njemu naklonjenim televizijama „Pink“ i „Hepi“, Vučić je najpre nagovestio da će zatražiti gašenje ozloglašenog rijalitija „Zadruga“. (Videti: Vučić zamolio željka Mitrovića da ukine rijaliti. Vidjećemo da li hoće ili neće, in: Dan, 25. maj 2023 https://www.dan.co.me/globus/balkan/vucic-zamolio-zeljka-mitrovica-da-ukine-rijaliti-vidjecemo-da-li-hoce-ili-nece-5179716). Ubrzo zatim je izjavio da je taj rijaliti, koji je emitovan na „Pinku“ ugašen. (Videti: U Skupštini gledate rijaliti gori od bilo kog drugog: Vučić: tražili su i, evo, zamolio sam Mitrovića, rijalitija nema više za tri dana, in: Novosti, 2. jun 2023, https://www.novosti.rs/vesti/politika/1245024/skupstini-gledate-rijaliti-gori-bilo-kog-drugog-vucic-trazili-evo-zamolio-sam-mitrovica-rijalitija-nema-vise-tri-dana). Ne zadugo, međutim, vlasnik „Pinka“ Željko Mitrović je najavio da će lansirati nov rijaliti program. (Videti: Rijaliti: Vučić i Brnabić rekli da ih više nema, Mitrović najavio novi projekat, in: Vreme, 9. jun 2023, https://www.vreme.com/vesti/rijaliti-vucic-i-brnabic-rekli-da-ih-vise-nema-mitrovic-najavio-novi-projekat/). Od gašenja emisije nije bilo ništa i nova epizoda „Zadruge“ bila je najavljena za 1. septembar 2023. što se poklopilo sa početkom školske godine. (Videti: Ðaci polaze u školu, a na Pinku novi rijaliti. Kako su Vučić i Željko Mitrović sinhronizovano « pokopali » zahteve protesta, in : nova.rs, https://nova.rs/vesti/politika/djaci-polaze-u-skolu-a-na-pinku-novi-rijaliti-kako-su-vucic-i-zeljko-mitrovic-sinhronizovano-pokopali-zahteve-protesta/). Mitrović se pravdao da je za gašenje rijalitija potrebna zakonska odluka. (Videti : B.G., Željko Mitrović : Samo cenzura može da me spreči de emitujem rijaliti, in : Vreme, 13. jun 2023, https://www.vreme.com/vesti/zeljko-mitrovic-samo-cenzura-moze-da-me-spreci-da-emitujem-rijaliti/).
[22] U diskusijama oko učeničkog nasilja nakon masakra u beogradskoj školi « Vladislav Ribnikar » kompjuterske igre nisu spominjane, pogotovu ne u vezi sa negativnim efektima po fizički i duševni razvoj đaka. Umesto toga, pojavila se vest da se Srbija nalazi u pohodu na svetsko tržište video-igara, da je devet srpskih gejming kompanija nastupilo na « Gamescom » gejming sajmu u Kelnu koji važi za najveći na svetu i da je video-igre proizvedene u Srbiji igralo 100 miliona ljudi širom sveta. Gejming industrija u Srbiji zapošljava 2.300 profesionalaca i ostvaruje profit od 125 miliona evra. (Videti : Gordana MIRKOVIĆ, Srbija u pohodu na svetsko tržište video-igara, in : Politika, 27. avgust 2023, https://www.politika.rs/scc/clanak/568303/Srbija-u-pohodu-na-svetsko-trziste-video-igara). Dnevni list « Novosti » likuje : « Naša zemlja polako, ali sigurno postaje centar gejmera. Tim povodom je u našoj zemlji održano prvo javno predstavljanje Gaming Village-a u Belexpo-centru gde su se okupili neki od najvećih svetskih imena iz sveta Cript-a, Gaming-a i IT-a » Pritom je Vladimir Cvetković, predsednik nacionalnog saveta za Gejming izjavio da « naša država pruža punu podršku projektu i radi sve sto je neophodno za što brži početak izgradnje gejming-sela » (Videti : Investicija od 250 miliona evra : predstavljeno prvo gejming selo u Beogradu, in : Novosti, 23. maj 2023, https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/1119499/investicija-250-miliona-evra-predstavljeno-prvo-gejming-selo-beogradu). Ovu euforiju propraćuje objašnjenje da video-igre mogu biti korisne jer „razviaju strategijsko razmišljanje, logiku, rešavanje problema, koordinaciju i reflekse“, naravno, pod uslovom da se upražnjavanju video-igrica postavljaju granice. Video-igrice mogu čak pozitivno da utiču na odnos roditelja sa decom jer mogu bolje da razumeju šta dete voli i kako funkcioniše! (Videti: JOVAN, Prevazilaženje predrasuda roditelja o gejmingu: Kako razumeti ovu vrstu zabave i iskoristiti njen potencijal, in: rur.rs, 25. april 2023, https://rur.rs/2023/04/25/prevazilazenje-predrasuda-roditelja-o-gejmingu/). Pritom se zanemaruje činjenica da se, na primer, kod dece između 9 i 10 godina sa svakim satom video igrica povećavaju izgledi da se razvije opsesivno kompulsivni poremećaj za 13%. (Videti: Tatjana SIKINA, Igranje video igrica kod dece direktno povezano sa razvojem opsesivno-kompulsivnog poremećaja, in: una.rs, 15. decembar 2022, https://una.rs/zivot/zdravlje/igranje-video-igrica-kod-dece-direktno-povezano-sa-razvojem-opsesivno-kompulsivnog-poremecaja).
[23] Dobar pregled o razmerama ubistva u školama po svetu počinjenih bilo od dece, bilo od odraslih moze se naći u članku „Tuerie en milieu scolaire“ (Ubijanja u školskoj sredini) na sajtu Vikipedije (https://fr.wikipedia.org/wiki/Tuerie_en_milieu_scolaire).
